У Дому културе “Грачаница” одржано је предавање под називом „Тајна Богородичиног Успења на раскршћу слике, текста и појања“ у уторак, 12. маја 2026. године, у Читаоници „Даринка Јеврић“.
Предавање је било посвећено теолошком и уметничком сагледавању празника Успења Пресвете Богородице кроз синтезу три кључна израза духовности — слике, текста и појања. О овој теми говорила је Бисера В. Пенчева, професорка историје уметности на Универзитету Стенфорд, која је специјализована за византијску уметност и архитектуру. Њен научни рад усмерен је на истраживање односа између визуелне уметности, звука и перформанса, чиме значајно доприноси разумевању средњовековне естетике као целовитог чулног искуства. Током предавања Пенчева је пажњу публике преусмеравала на игру дневне светлости која продире у храм и која се меша и стапа са димом тамјана, истичући повезаност између три словенске речи: дах, дим, дух. Истакла је да су византијски храмови, архитектура и литургијско појање функционисали као јединствено уметничко и духовно искуство, као синергија простора, визуелне уметности и музике.
„Препознати како оно што је пролазно, у извесном смислу, постаје медијум кроз који се дух манифестује“, навела је и то повезала са грчком речи „пневма“ која значи и дух, идентификује Светог Духа, али је такође повезана са ватром и димом. „Медијум, у извесном смислу, дима, светлости, постаје начин на који се пневма манифестује у простору“, казала је Пенчева.
Према њеним речима, данас савремене технологије омогућавају нове приступе истраживању и очувању културне баштине. Њен рад обухвата и развој дигиталних база података, као и сарадњу са међународним пројектима посвећеним уметничком наслеђу.
У разговору је учествовала и Ивана Лемкул, историчарка уметности и кустоскиња Народног музеја у Београду, у оквиру Одељења за средњи век. Она је овим поводом представила књигу “Благодатна – Фулл оф граце”, која је објављена 2022. године у коауторству са Владиком Максимом, у издању Лагуне, уз свесрдну помоћ Фондације „Благо“. Лемкул је додала да књига представља ликовне приказе Богородице у нашим манастирима и њихову научну анализу, а део фотографија, које су се нашле у њој, уснимљен је управо у Грачаници.
„Осим ових фотографија, које се могу наћи са најбољим и најлепшим представама Богородице које су сликари на простору српске средњовековне државе направили, у књизи се такође могу прочитати и текст владике Максима, који се бави теоријским аспектима представа Богородице и њеног култа, као и текст који сам саставила, који је фокусиран на иконографију Богородице, као и увод владике Григорија“, навела је Ивана Лемкул.
Публика је са пуном пажњом пратила предавање у коме су и Пенчева и Лемкул истакле да Успење Пресвете Богородице не треба посматрати само кроз иконе или текстове, већ као јединствено искуство у којем се преплићу слика, појање, светлост и простор. Тек тада византијска уметност добија своје пуно значење и постаје жива за савременог посматрача.