Одржана промоција књиге „Балкан после рата: Изградња мира или државе“ доц. др Стефана Сурлића у Грачаници

У читаоници “Даринка Јеврић” у среду, 20. маја 2026. године одржана је промоција књиге “Балкан после рата: Изградња мира или државе” др Стефана Сурлића са Факултета политичких наука у Београду.
“Српска заједница на Косову никада није третирана као равноправан политички и друштвени фактор, већ искључиво као средство за постизање коначног договора између Београда и Приштине”, оценио је  Сурлић, који сматра да су „и бројке у питању“.
„Косово је заиста изразито моноетничка средина. Албанци су прешли 90 одсто“, подсетио је он.
Према његовим речима, „српска заједница је, углавном, јужно од Ибра, у енклавама, гетоизирана, инфраструктурно неразвијена“.
„Она није имала никакву друштвену снагу да покрене, заправо, кризу или проблем на Косову, па да се заинтересују међународни актери и кажу:, ’Ево, хајде да некако утишамо ове гласове и хајде да понудимо нешто‘“.
Српска заједница је, додао је, посматрана само као једна мањинска заједница којој би требало да се дају мрвице, а да потом и оне буду временом укинуте.
„Србе на Косову никада нису видели као политички и друштвени фактор. Српска заједница је посматрана само као средство преко кога ће доћи до финалног договора између Београда и Приштине. Све ово што је чињено била је нека врста привида одуговлачења, стварања дијалога. Заправо, са јасним циљем да Приштина никада неће формирати Заједницу српских општина“, рекао је.
О непримењивању Ахтисаријевог плана
Говорећи о положају Срба на Косову, указао је на непримењивање кључних гаранција из плана Мартија Ахтисарија.
„Узмите текст Ахтисаријевог плана и видећете да се он уопште не поштује. Једнакост употребе албанског и српског језика у пракси не постоји. Људи се свакодневно суочавају са проблемима издавања докумената, превода и остваривања основних права. Јасно пише да 15 одсто Срба мора бити заступљено у свим судским инстанцама. Где су ти људи после 20 година?“, упитао је.
Према његовим речима, међународно посредовање створило је дугорочну зависност локалних политичких актера.
„Оно што је легат међународних актера јесте константна медијација. То је довело до тога да политички актери и народи међусобно не полазе од тога да ће сами пронаћи решење, већ се аутоматски обраћају међународним представницима. То је један зачарани круг у којем не верујемо да можемо да будемо самоодрживе заједнице без тутора“, рекао је.
Национални интерес изнад друштвене стабилности

Сурлић је указао и на парадокс у односу грађана према политичарима.

„Грађани, а и међународни актери, углавном ће кривити и рећи: ’Ти политичари су неодговорни, они не доносе праве одлуке, они не решавају проблеме‘“, навео је.

Приликом испитивања ставова грађана на питање: „Да ли они за које ви гласате, заправо, бране ваше националне интересе?“, Сурлић је углавном добијао исти одговор: „Да, зато их и бирамо, зато што бране наше српство, наше албанство, наше хрватство, наше бошњаштво“.

Исти испитаници су на његово питање: „Да ли поступци ваших политичара доводе до помирења и разумевања међу различитим народима?“ најчешће одговарали одрично.

Сурлић сматра да из тога јасно произилази закључак да одговорност није само на политичким елитама, него и на самим грађанима.

„Многи ставови су и те како изразито радикални у ономе да је важније остварити национални интерес, па и по цену угрожавања неке основне друштвене стабилности и сигурности“, оценио је.

Пракса демантује теорију

При крају свог излагања и разговора са публиком у Грачаници, Сурлић је поручио да постконфликтно друштво на Балкану није прешло у фазу трајне стабилизације. Постконфликтност се није, како је било за очекивати сходно теорији, окончала са првим слободним и општеприхваћеним изборима након рата.

„У ствари, он (период постконфликтонсти) траје. Они не изграђују друштво, не изграђују институције, а остаје (…) конфликтност која је у темељу друштва. Она се изнова рађа и она се изнова гради. Ако немамо одговоре у теорији, онда свакако имамо у литератури“, навео је и подсетио на дело Ериха Марије Ремарка „Сенке у рају“.

„Пита једна јунакиња, каже: ’Хоће ли овај рат завршити, хоћемо ли дочекати крај?‘ А онда јунак одговара: ’Крај рата су видели само мртви‘, позивајући се на антику и на Аристотела. Само мртви виде крај рата, нажалост‘“, казао је.

Сурлић је додао да су трауме онога што се десило у прошлости толике да људи након рата константно живе у атмосфери која је конфликтна и токсична.

„У смислу да проживљавају и сопствене трауме и трауме оних других и разговарају о томе. У ствари, њихов живот је већ обележен“, рекао је.

Додао је да је посебно забрињавајуће што грађани и даље страхују од нових сукоба.

„Људи се масовно плаше да постоји велика вероватноћа да дође до избијања нових сукоба. То је поражавајуће за међународне представнике који су тврдили да је овде успостављен трајан мир“, закључио је доц. др Стефан Сурлић.

 

Извор:

Ким Радио