Ликовна колонија „Јесен у Призрену“ настала је у сарадњи Дома културе Грачаница и Епархије рашко-призренске, односно манастира Светих Архангела код Призрена. Колонија се одржава у обновљеном Душановом конаку манастира Светих Архангела. Организовање уметничке колоније осмислили су млади људи из ликовног сектора Дома културе Грачаница 2015. године. Идеја је била да се у манастиру Светих Архангела код Призрена, задужбине цара Душана из 14. века, окупе уметници и дају свој креативно-стваралачки одговор на прогон српског народа са Косова и Метохије и на разарање његове имовине, цркава, манастира, споменика културе, које се систематски спроводило и даље дешава све време након повлачења српске војске и полиције са Косова и Метохије јуна 1999. године, као и у поновљеном Погрому 17. и 18. марта 2004. године.
Суштина окупљања у Призрену је да се омогући лични подстицај уметницима, ангажованост свих нас у сведочењу савременог тренутка и подршка у очувању угроженог српског културног и националног блага овог града и на читавом простору Косова и Метохије.
Стваралаштво ликовних уметника, који су већ годинама боравили, учетвовали и радили на призренској колонији, представља својеврсне цикличне кругове живота, стварности и разарања. Овде настали ликовни рукописи, који се темеље на различитим видовима савременог сликарства у дијалогу са амбијентом и његовом драматичном ближом и даљом прошлошћу, формирају на платнима различите форме визуелних исказа. Најпре, уочљива је жеља за истраживањем материје наслеђа. Налазећи у њој потстицај и снагу за обликовање личних импресија одређених догађаја, симбола и снова, уметници стварају дела која су својеврсна синтеза лично доживљеног и реминисценције на културно-историјско благо као дела инспирације. То додиривање света стварности и унутрашњег уметничког бића даје оригиналне и важне резултате. Један од њих је успостављање модела на који начин и како деловати у условима потпуне изолованости и неслободе.
У потреби за слободом, као врховном принципу којем тежимо, ликовна колонија „Јесен у Призрену“ доноси нове, драгоцене дарове. Настојањем да се укључе у непостојећи културни „дијалог“ о савременој стварајућој култури на Косову и Метохији, њени учесници сликама, промишљеним секвенцама властитости, потврђују да су достојни актери сведочења идеје о слободи. Суверено, без страха, одбацујући опаке маске и налоге које намећу креатори савременог света.
